Vaša energija ide tamo gde ide
vaša pažnja. Jednostavna i istinita izreka
sa puno potencijala u sebi za pokretanje
promena ili, talasanja, kako volim u poslednje vreme da kažem.
U skladu sa tim, trudim se, a i
drugima preporučujem, da svoju pažnju usmere na ljude koje vole, stvari koje ih
inspirišu i sve ono što doprinosi osmehu
na licu, miru u srcu i razvoju vijuga u glavi. Ipak, koliko god se mi trudili,
naletimo na iznenađenja tamo gde ih ne očekujemo i naša pažnja skrene sa pravog
puta.
Meni se to desilo nedavno na
LinkedIN-u. Nisam očekivala da na poslovnoj društvenoj mreži naletim na rešenje za sve naše egzistencijalne probleme kroz
„33 istine koje će nas pogoditi pravo u srce“. Poznati voditelj objavio je
članak „Gde je istina“ * u kome, postavljajući pitanje kako da se izborimo sa
svojim „unutrašnjim ja“ i onim „možeš više..možeš bolje“, razmatra i nudi (blagonaklono)
opciju odlaska iz rodne grude kao dobitnu kombinaciju za naše napredovanje u
svakom smislu. On daje link ka Pismu iz
Arabije** u kome autor bloga piše:
Da tamo
negde postoje ljudi koji su zaista srećni, ne moraju da glume da jesu
Da tamo
negde postoje ljudi koji lepo žive od sopstvene plate
Da tamo
negde postoji život koji možeš nazvati životom
Da tamo negde možeš i ti da postojiš, ali stvarno...“
Da tamo negde možeš i ti da postojiš, ali stvarno...“
Nisam stigla pošteno da razmotrim
i svarim pismo, kad mi poslaše staru pesmu
Bore Čorbe u kojoj je dao kratku lekciju naivnim Srbima***:
„Već se
zveri zlobno cerekaju, skupljaju se čopori hijena
ne moraju dugo da čekaju, Srbija je skoro ubijena…
ne moraju dugo da čekaju, Srbija je skoro ubijena…
Bilo jedno
neposlušno pleme, bilo jednom i nema ga više
srpsko ime progutaće vreme,Srbija je prestala da diše.“
srpsko ime progutaće vreme,Srbija je prestala da diše.“
Znači tako. Šta sad ja i bilo koji čitalac može da misli
o zemlji Srbiji osim da treba da beži odavde glavom bez obzira jer tamo daleko
- teče med i mleko. A da li je tako?
NIJE! Ja živim ovde, u Beogradu ( kraj vode ;) ) i potpuno
sam svesna da život u Srbiji nije lak, ali nije ni tako kako sugerišu napred
pomenuti stihovi. Ne bojim ja stvari u
ružičasto, ali neću dozvoliti ni da mi
neko skreće pažnju sa svega lepog što nas ovde okružuje. I tu mislim pre svega
na ljude. Na široku dušu balkansku.
Neću patriotski mahati pesmom Alekse Šantića „Ostajte ovde!... Sunce tuđeg
neba neće vas grijat ko što ovo grije.“ ( ipak mašem J) . Ali treba biti svestan
toga da sebe svuda sobom nosimo i ako nemamo mir u sebi, nećemo ga nigde naći. Ne
mogu to granice bilo koje zemlje promeniti.
Život je interesantan
upravo zbog mogućnosti da sopstvenim izborima i doživljajima svega, u nama i oko
nas, napravimo promene koje hoćemo i želimo! Tamo gde je naša pažnja usmerena,
poteći će i dobra energija!
A u društvu je to lakše i
lepše.
Ako udruženim snagama
zatalasamo ove prostore, bićemo na pravom kursu!
Нема коментара:
Постави коментар